Šta Japanci zameraju srpskim biznismenima?

Vlasnici srpskih firmi imaju velike želje i strast, ali za razliku od japanskih, nemaju jasan plan i rokove, kaže Takaši Kimura, konsultant Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JIKA).„Imaju dosta praktičnog znanja, ali kada planiraju da osvoje nove kupce, nisu dovoljno fokusirani. Napišu koliko žele klijenata, oglasa, u kom mediju da se pojave i koliko često. Japanci odrede precizno ciljne grupe, pa ih dodatno podele. Odrede koliko žele novih klijenata, koliko povratnika i kako da ih nagrade. Kompanije mogu da angažuju konsultanta za marketing, ali mala preduzeća ne mogu. Moraju sami da nauče kako da se promovišu,“ kaže Kimura u intervjuu za Novosti.On dodaje i da je jedan od ključnih nedostataka srpskih preduzeća, činjenica da plan, dugoročnu strategiju, ali i šta je postignuto zna samo – vlasnik. „Zamislite firmu kao čovekovo telo. U Srbiji se pita samo vlasnik, mozak. Ruke, noge, ramena, ne mogu da odlučuju samostalno. Istina je da treba da nastupaju usklađeno, da sarađuju, ali mi u Japanu verujemo da i ruke i noge treba samostalno da razmišljaju. Da rade samostalno na ispunjenju plana. U Japanu vlasnik deli viziju poslovanja sa svojim zaposlenima. Tako radnici znaju kako mogu da doprinesu da se ciljevi ostvare. U Srbiji zaposleni ne znaju šta je cilj. Ta preduzeća bi bila daleko konkurentnija kada bi i zaposlenima bili predočeni ciljevi i rezultati,“ kaže Kimura.