Firme bez pečata u platnom prometu

Privredni subjekti u Srbiji od 1. oktobra u platnom prometu neće morati da koriste pečat prilikom overe platnih naloga u zemlji i inostranstvu, za otvaranje novih računa, deponovanje potpisa, menica i drugih dokumenata, saopšteno je iz kabineta guvernera Narodne banke Srbije.

NBS je usvojila izmene podzakonskih akata iz oblasti platnog prometa i tako precizirala odredbe koje privredne subjekte ne obavezuju da upotrebe pečat, a kako se navodi, radi pružanja podrške aktivnostima Vlade na stvaranju povoljnijeg poslovnog ambijenta.

Istovremeno, NBS ohrabruje privredne subjekte da u punoj meri koriste mogućnosti i prednosti elektronskog bankarstva i poslovanja koje im je već čitav niz godina u Srbiji dostupno jer se na taj način smanjuju ne samo troškovi i vreme odlaska na šaltere banaka, već i rashodi za papirnu dokumentaciju u svakodnevnom poslovanju.

Međutim, Gabrijela Petković Jovanović iz Agencije za privredne registre za BIZLife kaže da shodno članu 25. Zakona o privrednim društvima, koji je usvojen još 2011. godine, propisano je da društvo, a sledstveno tome i preduzetnik, nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano.

„Društvo samo odlučuje da li će u poslovnim aktima i drugim dokumentima primenjivati pečat, pa APR ne traži pečat uz potpis odgovornog lica u privrednom subjektu. Razlog zašto su privredni subjekti, ipak, u velikoj meri koristili pečat jeste taj što su drugi organi i poslovni partneri tražili da dokumentacija, fakture… budu opečaćeni. NALED je popisao sve propise u kojima se još propisuje upotreba pečata, pa ćete na tom spisku videti da je Zakonom o udruženjima i Zakonom o zadužbinama i fondacijama propisano da se osnivačkim aktom, odnosno statutom propisuje upotreba pečata u udruženju, zadužbini ili fondaciji. U skladu s osnivačkim aktom, APR traži pečat kod ovih pravnih lica koja se registruju u Registru udruženja, kao i Registru zadužbina i fondacija“, kaže ona.